MAGIC IGRAC I PONOSAN NA TO

[frankie]

Ono sto sledi su tekstovi na temu MAGIC IGRAC I PONOSAN NA TO sacuvani od zaborava za sve sadasnje i buduce clanove foruma.
Pozivam sve koji nisu pisali na ovoj temi da se predstave u istom stilu, a clanove kojii su najavili nastavak da obecanje i ispune.
Uzivajte!

[frankie]

Dosta sam razmisljao kako da pocnem pricu o tome zasto igram mtg. Mogao bih da pricam o tome kako je igra izuzetno zahtevna i beskonacno zanimljiva. Mogao bih da pricam da sam zahvaljujuci ovoj igri upoznao ljude koji su mi obogatili zivot i koje sad nazivam prijateljima. Mogao bih da pricam da bez ove igre ne bih isao na razna putovanja i ne bih bio na nivou samosvesti na kom sam sad. Mogao bih sve ovo da pricam ali sam se ipak odlucio za jednu licniju pricu i nadam se da vas dok je citate nece previse smoriti a mozda ce te nesto o sebi shvatiti i nauciti.
Dakle odakle da pocnem, pa od pocetka. Rodjen sam i odrastao u jednoj maloj i veoma zatvorenoj zajednici ljudi gde ako bi vas jednog dana na ulici videli sa kosom ocesljanom na levo umesto na desno odmah proglasili ludim i defektovanim i bili biste izgnanik iz drustva. Mozda mislite da preterujem ali verujte to nije slucaj, znam da ima jos ljudi koji dolaze iz slicnih predela nase zemlja pa mogu ovo da potvrde. Dok sam odrastao jedine stvari koje su me zanimale u zivotu su morale da imaju primesu fantazijskog i fantasticnog. Nazalost rodjen sam u vreme u kojem nauka vlada i bio sam bolno svestan da od mojih fantaziranja nece biti nista. Ukratko do mog polaska u srednju skolu zivot je bio jedna mucna kolotecina gde je svaki sledci dan sve vise licio na prethodni. Srednja je bila nesto bolja konacno sam dobio pristup internetu(da to jeste bila jako bitna stvar dok danas ljudi vez to uzimaju zdravo za gotovo), i otkrio da postoje ljudi slicni meni koji igraju razne drustvene i karticne igre kojima zadovoljovaju svoju zedj za, pa, magijom(znam da ovo zvuci dosta warcraft-ovski ali bolji izraz nisam smislio). Naravno ljudima oko mene nije ni na pamet padalo da probaju ovako nesto pa sam odlucio, da se ne bih vise nervirao i gubio zivce zbog nedostatka imaginacije svoje okoline, zaboravim na sve ovo neko vreme. Imao sam prijatelja za to vreme, bio drustveno aktivan ali sam duboko u sebi znao da to nije bilo to, nisam bio srecan. Otprilike u to vreme sam prvi put cuo za Magic, carobnjaci koji koji prizivaju monstrume, heroje bacaju magije jedni na druge, ceo taj koncept mi se odmah jako dopao ali slaba vajda od toga, sta je trebalo sam sa sobom da se igram, to mi bas i nije bila opcija. Tako da sam i na to zaboravio na neko vreme.
Dosao sam u Novi Sad da studiram i jednog dana u svetu kompjutera video reklamu za stratesko drustvenu igru Magic the Gathering. Odmah sam se setio igre koju sam nekoliko godina zapazio i sad sam konacno dobio sansu da vidim u cemu je stvar. E sad veoma je bitno napomenuti da sam ja veoma, veoma oprezna osoba i da je proslo dosta vremena dok nisam napravio svoj prvi potez. Prvo sam otisao do Dragona koji je bio u centru grada i kontao sam bolje od onog drugog kluba koji sam samovideo da je na novom naselju. Tamo sam cuo pricu kako oni nista ne igraju ali da mozda svratim ponekad pa ce mozda biti nesto. Gomila mozda otpisem ja tu dragon i odlucim se za opciju broj dva klub Magicana u partizanskih baza 22b (tako je jos uvek se secam adrese). O mom dolasku u klubu i poceku tamo mozda bolje da neko drugi prica posto ce biti smesnije i zanimljivije a smesno jeste bilo. Posle nekog vremena odluce oni tu mene da prihvate i ja sam tada krenuo na put kojim i dan danas idem.
E sad ono bitno. Od kad sam poceo da igram Magic mogu reci da nikad nisam bio srecniji u zivotu iako su mi se razna druga sranja dogadjala taj osecaj me nikad nije napustio. Mogu iskreno da kazem da sam zbog mtg-a bolja osoba i bolji covek.
Eto to bi bila moja prica ukratko ako nekome bude bila od koristi, nema na cemu, ako mislite da ste kad procitate ovo potrosili 10 minuta svog zivota na totalnu glupost, izvinjavam se.
Edit: ako ima nekih pravopisnih gresaka ili fale neka slova ispravicu to sutra sad me mrzi

[frankie]

Djavoli.... najs

Nama je jedna gospodja u vozu, prilikom jedne od (kaznenih) ekspedicija* za Novi Sad, dok smo otvarali dekove i teoretisali, pitala da joj gatamo. Kako je u stvari pitala bas mene (oduvek sam se pravio pametan i previse pricao, tako da je verovatno posmatracima delovalo kao da ja vodim "sesiju"), prvo sam se zaglupeo na par sekundi, dok nisam shvatio da to sto radimo upravo tako deluje. Ja otvaram dek, spustam karte i o svakoj karti nesto pricam coveku koji sedi naspram mene. Nakon tih 5-10s sa blagotelecim izrazom lica, odgovorio sam kao je to zatvorena sesija i da energija nije takva da se moze tumaciti precizno.... Kasnije sam imao spremne odgovore za tavke prilike


*ekspedicija = tih godina 20og veka, odlazak u NS je podrazumevao opsteklupske primrene i borbu za cast kluba Zmaj i Beograda. Rivalitet koji je postojao je stvaran prilicno dugo i mislim da je uglavnom nastao zbog protekcije Kamenova. Na samom turniru, sparivanje, sudjenje i sve sto vam drugo moze pasti na pamet je bilo u korist Kamenova i klinaca koji su igrali kod njih. Nevezano za to, ekipa koja je tada igrala u NS, koju si svi izuzetno postovali (Golik, Ambo, Casnji..), je bila odlicna igrali i bilo je pravo zadovoljstvo odlaziti na takve dogadjaje. To je nesto sto mi sada prilicno nedostaje. Znam..

[frankie]

rani koraci mladjanog Čupe.

Bejaše to doba davne 2002. kada je ova Čupa rešila da skrati kosu, počne da se ponaša odgovorno i rešila da napusti fakultet(ete) i počne da traži posao. Kao što sam ceo životni i radni vek vezan za kompjutere, tako sam vezan i za igrice. U prvo vreme tu je moj otac davao značaj (učitaj, snimi i obriši igricu), kasnije samostalno (lepo je imati PC pre 90tih godina). Kada se uzme kako je lagano bilo doći do para 90tih godina prošlog veka, odnosno kako je teško doći do para od 2000-te, ova mala Čupa je veoma zadovoljna što je igrala gomilu (piratizovanih) igara tih godina.

Igra koju nikada nisam prešao, a igrao sam je previše puta je Dungeon Master. Matoro čudo, grafika sa 16 boja, rezolucija 320x240, sve u svemu u to doba najbolja stvar ikada napisana. U pitanju je FRP, koji nije potezan već akcioni frp. Tu je Čupa naučila prve stvari oko FRP-a, sveta magije i lepote uživanja u avanturama.

Sredjnja škola i druženje sa Frenkom (ne frenki, već samo Frenk) dovelo je do čitanja knjiga, razmene igrica, druženja i uživanja u sličniom interesovanjima (malo smo matoriji, 1978 godište, pa neke stvari još nisu došle na gotovs). Fakultetske godine, donose novine gde se društvo zagrejava za učenje, a ova Čupa za basket i zezanje, to prouzrokuje roditeljskim banovanjem nekih stvari (ili uči ili radi...lenjo govedo), pa Čupa kreće da radi.

E tu počinje zabava. 2004. godina, ali Čupica ima dobar posao. A to znači sledeće:
Posao = pare.
Pare ti omogućavaju slobodu.
Sloboda omogučava izbor, šta i kako da radiš. Izbora je bilo mnogo, ali većinu sam obavio kako treba. Jednog lepog dana svraća mi prijatelj mog oca u školu (radio sam kao predavač u školi računara), gde smo se ispričali oko posla, mogućih kurseva za njegove zaposlene, napravili posao. kada je prijatelj izvadio PCD dek zmijica iz kamigawe. Pita mene šeretski, kao, znaš da igraš "karte", ja u sebi "ti ćeš da me učiš da igram tablić". I tu kreće sve

DVa dana kasnije imam 2 PCD deka (jedan iz invazije 5bojni, i drugi kamigawa crveni), karte se pokazuju društvu i za nekoliko nedelja ima nas 4. (Frenk, Frenkov buraz, Zlob i ja). Ova družina je igrala dobrih godinu dana, sve dok Frenk nije doneo prve Wrath of God-ove. Tu je bio kraj, Niko nije mogoa da ga dobije. Plavo bela kontrola koju je igrao (par kauntera, WoG-ovi, nešto removala) bilo je dovoljno da nas kontroliše. U celoj priči ostali smo samo Frenk i ja. Frenk je bio bolji igrač, počeo je da investira i kupuje karte. tu se pojavljuje Milutin (aka Trubo). Milutin nas polako uvodi dublje u magic. Taktike, plejevi, izbor karata. Kreću ozbiljnije igre Frenkove sa nekim uspehhom, moje bez. I tako je počelo.

Nažalost Frenka smo kasnije izgubili kao igrača. Faks, pa vojska, pa faks, posle toga posao i porodica su dođli glave. Meni ova igra i dalje predstavlja ventil, mogućnost da se vidim sa drugarima i poznanicama, da se opustim, uživam i ne mislim na stvarni svet. Vreme provedeno u magic-u mi je veoma drago, Ljudi sa kojima igram su većinom i prijatellji sa kojima provodim vreme. Dosta stvari može da se nauči u takvim druženjima. Stoga sa ove tačke gledišta mogu da kažem VREDELO JE !

uzdravlje. CHuPa

[frankie]

Nisam siguran da li sam bio prva ili druga godina u srednjoj, nebitno, moj drug Marko je na velikom odmoru doneo Svet kompjutera u kome smo videli reklamu za Izvore magije - pisalo je nešto u fazonu "slovenska mitologija, epska fantastika" i sl. i pošto smo se naložili momentalno a bio je jako lep martovski dan zaključimo nas dvojica da nas boli patka za školu, iskukamo neku kintu od naših i odemo na priloženu adresu tj. u Crni Zmaj. Tamo pitamo Srkija za Izvore, on nam pokaže sve igre koje su imali a među njima i Magic, shvatimo odmah šta je plagijat čega i kupimo startere - ja Boros a on Golgari - i tako krenemo da igramo.

Dva meseca kasnije dođe Vedran u Crni Zmaj sa namerom da kupi Riziko, vidi me kako igram sa nekim i stane pored mog stola sa sledećim izrazom lica:



Ja mu objasnim o čemu se radi i krene i on da igra.

E sad, iako je Magic fenomenalna igra - to na stranu, ono što je najlepše u celoj ovoj priči je što sam preko Magica upoznao mnogo kul ljudi sa kojima se i danas družim.

[frankie]

2003. godine sam se iselio ranije iz stana i trebao da blejim u Krusevcu nekih 5 meseci jer nisam imao obaveze na faksu. Kako sam imao igraonicu pored kuce koju je drzao moj ortak, stalno sam bio tamo jer su se tu generalno skupljali ok ljudi i po ceo dan je bila neka zabava. I onda su jedno vece neki moj nerd prijatelji igrali mtg i ja kao gledao sta je to, onda sam skinuo sa neta learn to play onaj iz sedme edicije i igrao do besvesti pa sam onda dobio od drugara gomilu karata da napravim svoj spil. Kada sam sledeci put otisao za bg svratio sam u Zmaj koji je tada bio u Narodnog fronta, pokupio neke karte i to, cak sam igrao t2 jer mi je neko pozajmio r/g beastove pa sam imao dek. Prvi buster koji sam kupio bio je core set osme, a kad sam se vratio za bg izasao je mirrodin, pa sam od tad igrao tu i tamo, mozda sam odigrao jos 2-3 t2 i jedan rochester draft a onda se zatvorio klub na neko vreme. Posle sam otisao par meseci posto se otvorio White Dragon kad je vec izasla kamigawa i tu sam krenuo opet da igram ali ovaj put ozbiljno. Od tad sam igrao sa prekidima mnogo dugo, mislim da sam u svakom klubu koji se otvorio bar neko vreme redovno igrao turnire, a mislim da sam do sad 3 ili 4 puta rasprodavao skoro sve i pocinjao ispocetka, naravno uvek u plusu finansijski jer poznato da sam ja bog razmene karata i kvalitetne trgovine trololo. Inace prvi ozbiljan trade mi je bio kada je drugar iz 10 bustera mirrodina povukao sve sto kosta, sa sve foilovanim chrome moxom koji smo tada promenili za skoro ceo onslaught goblin dek sa Vladom Obradovicem, koji je posle taj mox jos masnije prodao u inostranstvu. A moj prvi dobar trade je bio kada sam povukao Solemn Simulacruma za koga mi je Maxa dao skoro ceo U/G madness koji je tad bio extended pa kao nije vredeo mnogo. Secam se da smo mu platili taksi da odemo do njega da mi da karte jer nije imao dinara kod sebe. Sto se najboljeg vremena tice za igranje mtg, ubedljivo je najbolje bilo kada je bio veliki White dragon, u tom periodu je bilo milion ljudi na turnirima i bas je bila super ekipa, stalno smo blejali kod Danka pre nego sto je prodao stan, mislim da je kod njega u svakom momentu bilo par 3 coveka koji igraju mtg, sa sve Edijem koji se posle preselio tamo. Pored toga, najbolji casual ikada je bio kod Ace kada je imao klub na banovom brdu gde smo Vito i ja dominirali u svim 2headed random formatima naboostovani kuvanim vinom.

[frankie]

Ja sam oduvek voleo fantaziju i uvek sam se trudio da joj budem blizak, kroz knjige, igrice (hvala Herojima 3 i Baldurs Gateu) i film.. Na Magic sam slucajno naleteo kada sam bio prvi ili drugi razred srednje, i tada sam krenuo da igram sa jos 3 drugara. Svaki je kupio all common spil kod kamenova (moji prvi elfovi sa timberwatch elfom i wellwisherima), i mi smo se medjusobno igrali.. Tada je Magic bila super usputna zabava, sa obzirom da sam bio aktivan klinac, voleo da se bavim sportovima, devojkama, drugarima i ostalim stvarima, i magic smo igrali mozda jednom u 2 nedelje.. Cak sam i odigrao 1 fnm tada u dragonu, i secam se da sam u finalu izgubio od Bajga, koji je igrao neku kontrolu sa Eternal dragonima.. No, batalio sam ubrzo magic, krenuo da se bavim drugim stvarima..

Nisam tu igrao par godina, kao i to moje drustvo, i onda smo tako jednom random otisli do dragona i odlucili da svako ripuje po 1 buster. Tada je bila Shards of Alara aktivna edicija, i ja sam izvukao Rafiq of the Many (moja omiljena mtg karta), gde su svi u klubu rekli da je to vredna i retka karta i da sam imao srece. Onda sam kuci prvi put krenuo da proucavam spilove na internetu, trazeci nesto da napravim oko mog Rafiqa. U to vreme sam igrao dosta ruleta, i kada god sam bio u plusu, voleo sam da ripujem po koji buster, i ubrzo je izvucena i Elspeth... Ne treba ni da kazem da sam u tom momentu vec bio navucen na mtg do kraja, i da sam sa izlaskom m10 edicije kupio ceo booster box da ripujem

[frankie]

Ja sam pre XYZ godina kod drugara video Shandalar - za one koji ne znaju, u pitanju je PC verzija mtg-a sa kartama iz alfe,možda malo više.
Pikao sam to neko vreme i bilo je zabavno. Omiljena karta mi je bila sengir vampir a black lotus mi je bio bljak Kako je card pool bio ograničen, brzo sam izdegustirao igru.

Onda 2003. na sajmu knjiga naletim na štand kamenova. Vidim ja piše magic the gathering i neke popularne cene - rasprodaja preconstructeda iz 7. edicije. Uzmem ja neki starters pack i 2 prekonstrakteda. Te noći cimer i ja nismo spavali a sutradan sam se vratio i uzeo još 1 PCD i par bustera a drugar je uzeo još 3 PCD-a. Na predavanja iz simulacija nisam ni otišao. U početku smo igrali ovako:

untap ja
untap protivnik
draw ja
draw protivnik
main ja
main protivnik
napad ja
napad protivnik
...

BIlo je extra zabavno. Onda me burazer upozna sa Draškom (vojvoda na forumu), njih dvojica su zajedno bili na faksu a i Draško je pikao mtg. On tu nama objasni da smo malo pogrešili i pokaže nam neke fore,cake,neke lepe karte...Nađem ja na netu neke sajtove sa kartama, vidim ima tu svačega pa krenem da skupljam zombije. Pokušavao sam da zainteresujem društvo za nabavku karti ali sve se završilo na tome da ja uzimam karte a oni negoduju što ubacujem marauding knight-a protiv belih špilova itd. Bože moj, šta fali karti... Spomene on tu i neki klub pa hajd odem i ja sa njim u želji da nabavim koješta.

Kada sam prvi put ušao u klub Zmaj, hteo sam da pobegnem. Bila je to vrlo živopisna kolekcija geekova a ja kao sportista u kondiciji apsolutno se nisam uklapao u atmosferu.
KRenem da gledam tu neke albume, pitam nekog čiku koji se odaziva na milutin pošto je "ova ružna stara karta što daje plavu i belu manu" a on reče neku dvocifrenu cenu. Ja reko daj 3 komada i vadim 100 dinara a on me gleda i kaže pogrešio sam valutu. Eh ti dualci.
Tu sam upoznao i gileta koji je btw jedini tog dana bio prijateljski raspoložen prema meni. Većina ostalih je probala da me izripuje (ali nisam ništa imao) ili me je ignorisala.
Vremenom sam skontao da je kompetitivni magic super stvar, krenuo sam da igram draftove i učio sam hard way.

Prošao sam zmaj, crni zmaj, wd, c22 i ubedljivo najbolje vreme mi je bilo 2005. u WD-u. Tada smo najozbiljnije igrali, testirali itd. Bilo je neopisivo dobro društvo, sećate li se Vintertida, Branka Radičevića aka "imam jednu jittu,držim je u albumu i ne menjam je", Slobe Xardasa i još gomila živopisnih likova sa kojima je bilo zabavno igrati.

[frankie]

Poz svima, moje ime je Branislav and yes I am an addict

Uglavnom, necu ovde pisati o svom teskom detinjstvu, ocu alkoholicaru, rastavljenim roditeljima itd posto vidim da je to common prica medju mtg populacijom kod nas

Da predjemo na moje upoznavanje sa magic-om, ali hajmo od pocetka...takozvanih ranih pocetaka..
Oduvek sam voleo, pretpostavljam, kao i svi vi, razne igre pocev od flipera, do raznih verzija ulicnih tuca na onim velikim aparatima, ni ne znam kako se ta masinerija zove, ali zvali smo je fliper iako to nije bila. Sve u svemu i ne tako zanimljivo, istorija nam je svima slicna, zaludjenici su zaludjenici, svi isti u osnovi, samo su verovatno razlike u sredinama u kojima smo rasli...

I tako, preko raznih igara, i razvoja istih, pojavio se i yugioh, tacnije crtani za isti, koji sam gledao kada naletim i svakako dopao mi se taj koncept borbe sa kartama i raznim kombinacijama..delovalo mi je kao sah, koji mi se u nacelu svidja, ali mi je malo dosadan i jednolik, dok je ovde bila ponudjena i fantastika sa raznim bicima i drugim cudesima...
Super je sve to bilo, ali ja pojma nisam imao ni ko to igra ni da uopste ima da se kupi kod nas niti bilo sta slicno a nisam se previse ni raspitivao..

A onda, jednog dana dosla je u moj zivot i ona.. Devojka koju sam znao ustvari ceo zivot, jer smo isli i u zabaviste zajedno, ali se od tada nismo nikada ni sreli..
Dan za danom, rec po rec, spomene ona tu meni, dosta stidljivo da igra neki magic, kao mozda sam cuo za to, naravno pojma nemam o cemu prica, a onda se dala u objasnjvanje i odmah sam je prekinuo i rekao E pa to je nesto kao yugioh , sav ponosan sto znam o cemu prica, na sta je samo besno rekla nije yugioh, mnogo je bolje

Dosao je osmi mart, resio sam da joj umesto cveca kupim neku mtg kartu, naravno pojma nisam imao gde bih ja to mogao da nabavim, pa sam se bacio na net i trazenje istih..nasao sam dobar sajt http://www.findmagiccards.com/ sa sve slikama ali mi ni to nije bas pomoglo...i setih se, nazovem drugara koji je dosta dugo u DnD fazonu, sigurno ce on znati!

Ja: Halo Šone, daj pomagaj, treba da kupim neku magic kartu a pojma nemam gde bih mogao to da nadjem!
On: Konju, izadji iz tvoje zgrade i udji u skloniste prekoputa, tu imas magic klub!
Ja: Woot? Zivim tu 15 godina, kakav klub kod moje zgrade nema tu nista, valjda bih znao..
On: Samo udji u skloniste i videces.
Ja: Ok, idem, hvala poz.

Nista, krenem ja dole, da vidim sta ovaj bulazni, dolazim do metalno/betonskih vrata od sklonista, idem korak po korak sve dublje u jazbinu, nigde nista ne pise, ali vidim svetlo pa nastavljam dole, tu sam, odmah na pocetku neki pult, naspram njega orman, dva garija (za beogradjane koji ne znaju sa znaci gari-ortak) sede pored, raspadaju se i pricaju o nekim zmajevima i cudesima, kontam ok, na pravom sam mestu

Ja: Poz momci, mene interesuje Magic The Gathering, tacnije da kupim neke karte.
Radnik: Uh, ja ti o tome ne znam nista, mi igramo neke druge stvari, moraces da dodjes kasnije, kada se Darko (Obradovic) vrati pa ces sa njim to videti.
Ja: Ok, doci cu kasnije.

Dolazim kasnije, tu je neki gari koji nije bio tada, u nekom, ako se dobro secam, crnom mantilu, crna kosa, crna brada, sav je bio hot and sexy, ali to sada nije ta prica, da se vratim na Magic

Ja: Pozz, jesi ti Darko?
Darko: Jesam, kako ti mogu pomoci?
Ja: E super, trebaju mi magic karte da kupim.
Darko: Nema problema, sta ti treba.
Ja: Pa iskreno, pojma nemam, treba da kupim devojci poklon za osmi mart.
Darko: Ko ti je devojka? Isidor? Bajgo? (ovaj deo sam izmislio ali kontam da je to pomislio )
Ja: Ma ne znas je, nije ni bitno, treba mi neka karta za poklon za njen crn dek, to je sve sto znam.
Darko: Do koliko para?
Ja: Hiljadu dinara?
Darko: Ok, imam pravu stvar za tebe, Damnation textless foil, to ti je taman hiljadu dinara.
Ja: Hm, ok (da ne duzim sada, pogledao sam cene na netu, to je bila ta cena nije me odrao )
Darko: E cek, ajde evo ti ovaj dek uz to gratis Suspended Sentence

Da i tu je sve pocelo, Darko je delimicno odgovoran sto sam usao u magic

Nastavak sledi!

U drugom broju: Kako sam postao distributer

[frankie]

Moja priča vezana za MTG počinje na AZŠMM (Arhimedes Zimska Škola Mladih Matematičara) u sedmom razredu gde neki Pavle donosi crno/zeleni špil. On nas je naučio pravilima i Claws of Gix smo igrali ovako
plaćaš jednu manu i dobiješ jedan život, ali samo u svom potezu.
Pošto je imao samo jedan špil mi podelimo taj špil na po 30 karata i igramo, igra se svodila da ko prvi izbaci Durkwood Baloth pobeđuje.

Sve u svemu ja te iste godine nabavljam svoj prvi špil iz Time Spiral kolekcije. I to mi je otac doneo iz BG-a da me iznenadi.
http://www.wizards.com/magic/displaythe ... =3&lang=en

I tako sam naučio pravila lepo i kako treba i naučio sam mog drugara Filipa kako da igra. Onda on dobija svoj šipl http://www.wizards.com/magic/displaythe ... =2&lang=en a ja http://www.wizards.com/magic/displaythe ... =4&lang=en
tako sam ja igrao samo sa njim i sa ukupno 3 špila jedno godinu dana.


I onda dolazim u Italiju u posetu kod moje tetke i odlazim u MTG klub u Bolonji. Ako tada nisam dobio infarkt nikada neću.
Taj dan je bio MTG game day za Magic 2010 i plaćam 35 eura za booster sealed na Italijanskom. Igrao sam na italijanskom i karte su bile na italijanskom niko nije znao da bekne engleski osim gazde lokala. Čak sam i dobio http://www.google.com/imgres?imgurl=htt ... g&dur=1842 na italijanskom naravno.

Ja pravim špil i završavam kao osmi od njih 24. Odigrao sam 4 swiss runde. 3 pobede i jedan poraz i ostale runde nisam igrao jer je bilo kasno a ja sam morao sam da hvatam prevoz.

Nastavak sledi!

[frankie]

Bicu kratak i jasan .Moja mtg prica pocela je pre oko nekih sedam meseci kada sam bio u Pancevackoj gimnaziji na dodatnoj nastavi iz matematike,tacnije centru za talente Banata.Tada je jedan decko(ne secam se kako se zove,ali i nije bitno)pricao o MTg-u,meni I mom drugaru je to izgledalo zanimljivo,pa nam je on pokazao karte I naucio nas da igramo.Iz njegovih prica najbolji utisak ostavio mi je Golgari,pa evo i dan danas sam `vatrena pristalica `Golgarija.
Pravila su mi se izuzetno svidela,trebalo mi je oko mesec dana da ih sve proucim.Takodje umetnost (ilustracija)karata je veoma zanimljiva I lepa,donekle me je i to privuklo ovoj najlepsoj I najzanimljivojoj igri na svetu... Najponosniji magic igrac na svetu!!

[frankie]

Citam ovaj topic i kontam da je mozda vreme da se opet ozivi i da se predstavim komjunitiju na forumu

Cao svima, ja sam Nikola. Neki ljudi sa foruma me znaju (cela ekipa iz Gaming Centra i nekoliko njih iz Confluxa) i ovu priliku moram da iskoristim da pozdravim Cepu

Elem, iz Novog Sada sam, sa MtG-om sam se prvi put upoznao jos krajem proslog veka ali nisam nesto puno igrao, ono cega se secam je da mi je njihov promo materijal uvek skretao paznju kad odem do Vlade u stari Dragon da pazarim nesto za DnD. Par meseci kasnije, moja ekipa mi govori kako su uzeli spilove za "neki Magic" i da ce organizovati neku kucnu varijantu, pivo + Magic. Otisao sam, instant se popalio i sledeci dan puko skoro pola plate na deck i boostere Situacija narednih par meseci je bila sledeca: 1. Dobijem platu, 2. Potrosim je isti dan na Magic 3. Kukam kako nemam para do sledece plate

U to vreme se niko od nas nije opterecivao nekim turnirima i takmicenjima, vise je bila kucna varijanta da ne kazem kitchen table i to je bilo skroz ok. Nakon nekog vremena ekipa se malo zasitila i bukvalno smo ostali mozda nas trojica koji smo s vremena na vreme igrali. Tad sam otisao u Beograd da se menjam sa nekim drugarom i on me odvede u neki klub (nemam pojma koji) na draft. Moje prvo pitanje: WTF is draft??! Objasnili mi ljudi pravila na brzinu i long story short igrao sam finale tog drafta na moje veliko iznenadjenje (izgubio doduse), tada je bio aktuelan Mirrodin blok, Darksteel ekspanzija. Turniri i draftovi generalno su me posle toga zainteresovali ali je sve to doslo u malo lose vreme jer sam prestao da radim i morao sam da napravim pauzu dok ne nadjem novi posao. Nije proslo mnogo vremena, nasao sam novi posao ali sam do tada vec nekako izgubio interesovanje, glavni razlog je bio to sto sam radio kao konj

Usledila je pauza (i to veoma duga) sve do jula ove godine kad sam otisao kod Valuha u klub, uzeo mono black event deck, nesto boostera i poceo opet da igram stim sto je groznica ovog puta bila mnogo gora (i jos uvek je)

Nubara sam i dalje ali kontam da se vidi neki napredak u igri (to valjda mogu da kazu i ljudi iz kluba) i to mi dosta znaci

Ajd da ne duzim, druzicemo se i ovde a i uzivo, kad nadjem malo vremena razvrstacu ovih par hiljada karata sto imam pa ocekujte neke aukcije

Pozz

[frankie]

Pozdrav svima!

Evo resio i ja da postanem drug clan. Posto sam danas procitao da se Oshtree/Nikola uclanio, pa reko da se i ja javim.

Da se predstavim, zovem se Ninoslav i moja prica sa MtG pocinje davne '95, kada se u Dragonu igrao AD'n'D, Battletech i jedna malo poznata karticna igra po imenu Spellfire. Moji prijatelji i ja smo imali BLAST time sa Spellfire, ali igra je bila previse haoticna, kao i vecina karticnih igara, powerlvl karata je samo rastao i rastao tako da se polako igrivost izgubila. Dok smo mi igrali Spellfire, u Dragon stigne magazin InQuest i u njemu, gomila novih karticnih igara, i ja, tada samo klinac, predlozim da bi bilo cool da probamo MtG jer izgleda da je veoma popularan napolju. I tako dodjose nama prvi "dual gift starter pack/deck" i tu se rodise neke od memorija koje covek jednostavno ne moze da zaboravi. Otvaranje prvog deck-a i prve Serra Angel-a, Terror-a kao i Mind Twist-a, lep pocetak.

I tako smo poceli da igramo MtG, i za nama jedan po jedan igrac Spellfire-a je poceo da igra MtG. U to vreme nije bilo FNM ili velikih turnira, vec samo posle skole, pravac Dragon na par partija MtG, igrali smo 1v1, 2v2 ili cag 3v3 Generals mode.

Ja bio aktivan u MtG svetu sve od 4th edition do Stronghold expanzije, pa sam se malko vratio kada je Mirrodin bio aktivan, i sada posle svih ovih godina ponovo poceo da igram, tacnije od Born of the Gods expanzije. Tako da sam manje vise ceo Modern i dobar deo Legacy-ja propustio. Za sada sam aktivan u Standard i EDH, i povremeno odigram koji Modern.

Danas ne zivim u Srbiji ali vidim da MtG scena je porasla i da ima zavidan broj igraca sa obzirom da MtG nije nimalo jeftin sport ili hobby kako god.

Iskreno, jedva cekam da svratim u Srbiju, i u moj NS da posetim sve nove i stare klubove i da se baci koja madjija na sto.

Toliko od mene za sada. Nadam se da cu imati vremena da budem i ovde koliko toliko aktivan.

[frankie]

Evo proslo je skoro godinu dana od poslednjeg posta na ovoj temi.
Forum je svakog dana bogatiji novim clanovima koji preskoce sve idu direkt na market.
Ovo je moj doprinos forumu u smislu ohrabrivanja ostalih da se predstave, podele svoje misljenje i obogate diskusije svojim ucescem.
Ujedno pozivam i ljude koji su zapoceli da pisu na ovoj temi da to zavrse, a ostale da urade slicno (ne mora bas u ovom obimu).
Posto sam dosta toga ispisao i to mozda nece biti interesantno svima da citaju, a uvek sam bio dobar djak, ja sam ovo podelio na uvod, razradu i zakljucak + epilog kao mali bonus za one koji su citali od pocetka.
Za najbolji efekat citanja predlazem da pustite ovu stvar i da glas Giorgio Morodera zamenite mojim.
Oprostite ako ima pravopisnih gresaka.
Pa da pocnemo :

Umetnost svlacenja sa Frenkijem:

Uvod:

Spoiler

U vreme kada sam ja rodjen, Josip Broz je jos uvek bio ziv. Zemlja se zvala Jugoslavija, nije bilo bitno koje si nacionalnosti. U skoli se ucio srpskohrvatski jezik. Postojala su samo 2 kanala na TV-u. Radnje su radile subotom do 14h, a nedeljom nisu radile uopste. Telefoni su imali brojcanike na sebi. Svi su bili imucni, a niko nije bio bogat. Bilo je normalo "imati". Nije postojao MTV. Oliver Mandic je obukao suknju nekoliko godina pre Fredi Merkjurija, u Zemunu je neko izbacio TV kroz prozor kada ga je video u stiklama na programu posle dnevnika, a siljajte kape je nosio mnogo pre Pet Shop Boys-a. Ja sam bio pionir i sva deca su bila lepo vaspitanja i raspolozena da pomazu starijim osobama (ljubim ruke staramajko...). Prve igrice su se igrale na automatima po raznim budzacima u kraju i uglavnom su se sastojale od pixelizovanih figura koje ispaljuju manje pixele na formacju vecih pixela. Celo drustvo je citalo stripove. Zagora, Bleka Stenu, Komandanta Marka, Texa Vilera, Kita Telera, Alana Forda, Marti Misteriju, Dilana Doga, Mikijev Almanah, Mikijev Zabavnik...itd. Citale su se i knjige, casopisi, magazini. Ako si zeleo da vidis gole zenske, morao si da se stekas kod stariji drugova za Erotiku ili neki strani magazin. Drustvene igre su bile prisutne u vidu "Ne ljuti se covece", italijanskog "Monopola", "Jamba", a kasnije je dosao i "Riziko" nekako bas u vreme raspada drzave. Sve to je kod moje generacije raspaljivalo mastu, jer ta figurica od 5 pixela na CRT ekranu aparata u podrumu je za nas bio X Wing Fighter najnovije generacije kojim oslobadjamo galaksiju od zlih marsovaca. Do informacija nisi mogao da dodjes lako i ako si zeleo da saznas nesto vise o necemu, morao si da istrazujes, listas, raspitujes se i povrh svega da zamisljas i fantaziras. Negde oko mog 5. razreda osnovne, tetka koja je bila starija i studirala medicinu dosla je kod nas i pricala kako hitno mora da ode kuci jer su joj javili iz ekipe da su pronasli Atlantidu i da ona to mora da ucrta na mapi. Igrali su neku igru, nikada nisam otkrio koju, ali ocigledno se radilo on nekoj Fantasy Role Playing varijanti i ta recenica je mene toliko zaintrigirala i urezala mi se u pamcenje da sam ja godinama zamisljao i pravio konstrukcije u glavi kako izgleda igrati tako nesto. Poceo je rat, drzava se raspala. Sve sto je bilo dobro otislo je u nepovrat. Usledile su godine restrikcija i bede. Na ulici su skidali patike. Ulaz u diskoteku je bio 50 feninga, a roditelji su ceo mesec radili za 2 marke. Ali tada je pocela da se desava magija. Ortak je doneo "Role Master" (d100 sistem) koji je prekopirao od Game Master Ranka. Celo drustvo krece da igra FRP, desavaju se epik partije i momenti. U pocetku smo bili pravi Munchkini i igrali po pravilima, pravili character sheetove, bacali kockice ...itd, dok vremenom nismo shvatili da za dobar FRP ne treba nista sem dobre ekipe. I dok su neke druge ekipe radile svoj posao u upasanim tresama, nase ekipe su ubijale zmajeve, umirale na zidinama braneci gradove od najezde orkova, putovale kosmosom u potrazi za istinom i rudom neprocenjive vrednosti. I tako godinu za godinom, dok kod ortaka kod koga sam dosao na FRP u vitrini nisam video nesto sto ce moj zivot promeniti i obogatiti za sva vremena.

Razrada:

Spoiler

Na crnoj polici u zastakljenoj vitrini pored gomile stvari koje skupljaju prasinu video sam nesto sto je na prvi pogled izgledalo kao drvena kutija sa likom nekog neo-punk ratnika/ carobnjaka. Bio je to theme deck "Assassin" iz bloka "Urza'a Destiny" sa likom Nightshade Seer-a. Uz njegovu dozvolu otvorio sam kutiju i iz nje izvukao karte koje su na poledjini izgledale kao korice zatvorene magijske knige, a na prednjoj strani su imale ispisane magije na pozutelom pergamentu sa odgovarajucim slikama koje su prevazilazile sve sto sam do tada video. Karte su bile crne i braon, ove crne su u gornjem desnom uglu imale znak lobanje na sebi. Taj osecaj, drzati sve to u rukama i otkrivati jednu po jednu kartu za mene je bio kao da zaista mogu da izvedem sve te magije i prizovem sva ta stvorenja sa slika. Tu pocinje moja odiseja kroz misticni svet Magic: The Gathering-a. Opcinio me je art, prica o dva brata koja su u sukobu (Urza i Mishra), srebrnom golemu i nebrojenim artifaktima koji je napravio jedan od njih i rasi sa druge planete koju je doveo ovaj drugi da pokori brata. Iznad svega mi se svideo dizajn samih karata, kompozicija, nijanse boja koje su koriscene za karte plave, crvene, bele, zelene i crne boje bile su savrsene, a kao sto rekoh sam prostor gde je bio ispisan text i flavor licio je na pozuteli pergament. Odmah sam upao u ekipu koja je igrala mtg. Nakon Urze usledile su Maske i njeni bajkoviti predeli poput Rishadan Port-a i prelepi akvareli Rebecce Guay. Uz svaki Theme Deck dolazila je i knjizica u kojoj je bio kratak opis edicije i samog deka kao i spisak karata i sugestije kako da se dek poboljsa. Pojedinacne karte konkretno za nas nisu imale neku posebnu vrednost sem ako nisu imale neki mnogo jak efekat od koga su patili ostali igraci. Nije bilo neta, SCG-a ili mtg goldfisha da ti kaze cenu ili da prekopiras neku dek listu. Nikada necu zaboraviti miris karata kada sam otvorio prvi tehme deck i bustere za "pumpanje" deka. Od literature tu je bio "The Sideboard" casopis koji se sporadicno pojavljivao tu i tamo. Bilo je to stivo koje smo citali iznova i iznova sa "zadacima" u sredini casopisa i sa listom i plasmanom igraca po drzavama negde pri kraju. Secam se jednog imena sa tih lista: Isidor Nikolic i naravno vecito prvi Vlada Kamenov
Posto sam ja od malena bio vredan momak i uporedo sa skolom radio na raspustima jos od 7.-8. osnovne nisam imao bas previse vremena da se posvetim kompetitivnom segmentu igre, nego sam sa ostalima igrao kuci iz cistog zadovoljstva. Paralelno smo otkrivali i starije karte i slusali bajkovite price o Power 9 i ostalim Alfa pikanterijama. I tu mi je art bio presudan kao kod recimo Stasis-a. Ta slika je za mene m:tg u malom. Kada zatvorim oci i pomislim na m:tg vidim tu sliku iako realno nema veze sa efektom koji je na karti...I tako preko multi color ludila iz Invazije, pa do Kamahl-a i Mirarija u Odiseji, elfova, goblina, zombija i ostalih plemena u Onsaught-u, provodili smo bezbroj letnjih noci igrajuci m:tg i razmenjivali price o bajkovitom svetu Dominarije. A onda je 2003. izasla 8. edicija sa novim card frame-om. Ne mogu vam opisati kakav je to za mene bio sok. Umesto starog dobro poznatog framea ja sam gledao u nesto sto je izgledalo poput loseg UI-ja za Windows XP. Artifakti vise nisu bili braon, nego srebrni. One prelepe nijanse svih boja poprimile su izgled masne farbe sa ispranih zidova kakvi se mogu naci u kasarnama i po bolnicama. Totalno razocarenje. Nakon 8. edicije, stize Mirodin. Paradoksalno, za mnoge igrace iz nase zajednice bas tu je bio pocetak, a za mene je to bio kraj. Odigrao sam prerelease u Dragonu kod Vlade Kamenova, ripovao fojlovanog Ravagera, zamenio ga za Cunning Wish i otisao kuci. To je bilo to, nema vise. *(Posle tacno 10 godina nakon ovoga zbog moje kompulzivne prirode nakon gasenja WoW TCG-a nikada nisam presao na Hearthstone).
Da li zbog cinjenice da je Magic: The Gathering lansiran na moj rodjendan 1993. ili zbog toga sto mi je i previse usao u krv, sledeci niz godina proveo sam radeci i nabavljajuci stare karte koje su meni znacile, igrajuci tu i tamo po koji partiju sa drugarima. Vremenom sam napravio pristojnu kolekciju, a svakako sam pratio i sta se desava u pravom svetu. Negde oko 2009. i najavom Zendikara odlucio sam da opet odem na prerelease. It was a nice day to start again. Klubovi koji su tada radili bili su C22 na Fontani i White Dragon na Gundulicevom vencu. Tu sam upoznao istinski dobre ljude i prave gejmere, mnogi od njih su mi postali i prijatelji. Usledile su godine blagostanja i srece. Trudio sam se da ne propustam ni jedan turnir ili okupljanje. Medjutim ratovi distributera i ljudi zaduzenih za propagiranje m:tg-a kod nas nisu doveli do toga da se nasa zajednica razvija u smeru u kom bi trebala. WD se zatvorio, a nakon nekog vremena i C22 (bar trenutno). Srecom u m:tg su se poput mene vratili neki stari igraci u tom periodu a medju njima i najveci medju jednakima, Milos Maksimovic Maxa aka Aman koji je ubrzo i otvorio klub Top Deck (like a pro) ulazuci u njega nesebicno svoj novac i energiju. Tu sam proveo neke od zaista najboljih trenutaka u zivotu igrajuci paralelno m:tg i WoW Tcg. Bila su to bezbrizna vremena puna ljubavi. Na nesrecu, zbog manjka profitabilnosti Maxa nije mogao da odrzi klub u zivotu cak ni nakon prelaska u samo srce Beograda. Sto se mene tice ostace zauvek upamcen kao mesto puno dobre energije gde su se igrali prvi ponocni pre releasovi, delile godisnje nagrade u vidu uramljenih FNM fojlova i prodavala topla pica po duploj ceni . Bez obzira na sve, u to vreme je jedan drugi covek, u drugom delu grada koji su Turci nazivali raskrsce cetiri ulice uspeo po prvi put da uradi nesto sto ce istinski preporoditi m:tg scenu u Beogradu, a kasnije i u ostaku zemlje. Prica zvuci kao najava za knjigu "Svestenik koji je prodao svog Ferarija". Predrag Vragovic Palma odlucuje da se odrekne posla i bogatstva i ortacki otvori klub na Dorcolu koji ima dovoljno mesta i za m:tg i za ostale drustvene igre. Vrednim radom, metodologijom i upornoscu uspeva da privuce veliki broj novih igraca, svezih ljudi koji upumpavaju kapital koji on pametno koristi za ulaganje u klub i iznova i iznova u m:tg. Vremenom uspeva da se osamostali i postaje prvi legalni Advance + klub u Srbiji u vremenima kada se ostali klubovi sluze prljavim trikovima da prevare Wizardse i odvale sto veci deo kolaca. Bokser u srcu i panker u dusi zadaje direktan udarac svim ljigama i pokazuje ko je najbolji. Vragovica pamtim kao odlicnog limited igraca iz vremena post-Alare, a sada se pokazao i kao odlican gazda i vizionar. Njegov klub sada okuplja i boradgamere, frp ekipe i ostale koji nisu direktno u m:tg-u, sto smatram kao jednu od indireknto najbitnijih stvari za razvoj samog medzika. Njegov izbor radnika je takodje savrsen i mogu reci presudan u ovom slucaju. Bez obzira sto igra HS po ceo dan, Rajko je daleko najbolji (najzgodini/ najpametniji) radnik koga bih ja voleo da vidim u nekom klubu. Moja jedina zamerka je sto se ne ulozi jos samo malo energije i animiraju ljudi za Eternal formate (sto se mene tice moze i proxi). Ovde polako dolazimo do kraja moje price, ostaje jos samo zakljucak.

Zakljucak:

Spoiler

Ja sam covek u godinama, zivim u Srbiji, imam zenu i dete, pored toga i 99 problema uostalom kao i svaki covek iz mog okruzenja. Borim se da zivim normalno. Tokom vremena proziveo sam sve, od potpunog blagostanja do totalne bede. I mir i rat. Proputovao sam pola sveta, bio sam u Gangnamu pre nego sto je PSY napravio pesmu. Upoznao sam Galovica. Na kraju mog placa je bazen sa penom, okruzen sam golf i teniskim terenom, ali vec duze od decenije nije prosao dan a da ne pomislim na medzik, a veoma cesto mi je m:tg prva misao ujutru i poslednja uvece. Kao igracu nikada mi nije bila bitna cena bustera, ucesce na turniru, struktura nagrada. Uvek sam dolazio da se igram jer VOLIM. Ta ljubav mi je omogucila da kroz igru upoznam veoma kvalitetne ljude, kao i one manje kvalitetne, steknem prijatelje, prosirim vidike i obogatim svoj duh (i telo).
Last but not least, zeleo bih da spomenem i ovaj forum jer je to sastavni deo medzika i nasih zivota. M:TG Srbija je neprofitabilna organizacija i postojanje ovog foruma dugujemo iskljucivo dobroj volji ljudi koji ga vode. Uzvratimo im zato barem istom merom i nekim osnovnim normama lepog ponasanja. Osnovni je red kada se negde dodje po prvi put da se covek predstavi (i krava kaze "muu" kad udje u stalu). Medzik je drustvena igra i kad tad sescemo za isti sto da igramo nasu omiljenu igru. Ne ocekujem da novi igraci pisu romane kao ja, ali lepo bi bilo da se predstave pre nego sto pohrle da procerdaju svoj dzeparac na market sekciji. Mozda bi ljudi koji ovo vode mogli da naprave deo foruma po uzoru na neke strane forume gde se ljudi predstavljaju zajednici. Sta vise, mozda bi to mogao da bude uslov za dalje postove.
Medzik je zurka i svi su pozvani, samo od nas zavisi hoce li da prsne ili da traje do zore.

Dugo sam razmisljao kako da napravim vezu izmedju naslova teme i ovoga sto sam pisao.
Kao epilog, podelicu sa vama nesto jako privatno. Nesto sto krasi zidove mog stana i sto su do sada videli samo moji prijatelji i porodica. Nesto sto me svakog dana podseca da sam magic igrac i ponosan na to!
Uzivajte:

Spoiler

[frankie]

Leta 2004. godine na novosadskom usijanom asfaltu,dvanaestogodisnji ja sa plasticnim Kalasnjikovom(Galilom zapravo) u rukama bezao sam od suparnicke bande naoruzane do zuba plasticnim puskama i kuglicama.Sigurno je bombardovanje uticalo na nas da nadjemo zabavu u ratovanju,iako smo se do tada uglavnom igrali loptom(sto standardnih igara,sto izmisljenih).
Bio je to period velike ekspanzije kineskog trzista u Novom Sadu,tu smo nabavljali oruzje.U istim tim kineskim prodavnicama pojavili su se i YuGiOh falsifikati,koji su svojim foilovima ocarali omladinu.Cak sam i ja probao da igram ali nije proslo ni mesec dana dok nisam naisao na prvu Magic karticu :

Pokazao mi je drugar,ciji je tata poznavao Vladu Kamenova, i tako je on dosao do nekih dekova i ubrzo sam i ja poceo da sakupljam sa njim.
Moji roditelji su bili umetnici,i ako sam nesto znao to je da cenim umetnost.
Magic sam igrao do izlaska Ravnice,tacnije prestao sam da idem u klubove i trosim novac na magic,ali smo u drustvu konstantno igrali sa kartama koje su nam ostale.
Danas kada mi se obrazovanje,posao i slobodno vreme svode na gledanje u monitor,magic vidim kao jedan jako lep hobi i nacin da od toga pobegnem i dobro se zabavim uz igru koja me je sklonila sa ulice u periodu huliganizacije mog kvarta.